Vikingška umetnost je mnogo više od samo dekoracije; to je prozor u društvo koje je, unatoč nedostatku opsežnih književnih tradicija, poznavalo dubok i kompleksan pogled na svet. Za Vikinge, umetnost je bila način da se izrazi kosmički red (h₂értus) i da se potvrdi njihovo mesto u svetu. Pošto su mnogi predmeti od netrajnih materijala (kao drvo i tekstil) izgubljeni, sačuvani arheološki nalazi nam govore priču o ljudima koji su tražili lepotu u svakom detalju.
Dinamična Tradicija
Vikingška umetnost ne stoji sama. To je nastavak razvoja germanskog umetnosti iz Migracijskog i Vendelskog perioda, obogaćene uticajima iz Keltske, kasno-rimske i istočnoevropske kulture. Iako se Vikinge u popularnoj kulturi često prikazuju kao "varvare", njihovi umetnostni stilovi upravo svedoče o sofisticiranom zanatu i stalnoj razmeni sa svetom oko njih – od Islanda do duboko u Rusiju.
Evolucija Stilova
Umetnost vikingskog vremena je podjeljena u niz hronoloških stilova. Iako često postoji preklapanje, možemo ih razlikovati na osnovu specifičnih motiva, kompozicija i načina na koji se prikazuju "životinjski" oblici.
Evo pregleda faza:
1. Broa (750 – 825)
Početak vikingške umetnosti, jako uticana severnjačkim životinjskim dekoracijama (Salin III). Karakteristično je životinja sa sažetim telom i uvođenje "grabežljive životinje" (Greiftier), koja svojim šapama grli okolne figure.
2. Berdal / Oseberg (800 – 875)
Nazvana prema bogatim nalazima u Oseberg brodu za sahranu. Ovaj stil je prepoznatljiv po "tapiseriji" dekoraciji grabežljivih životinja, povezanih mrežom tankih linija. Glave su često neproporcionalne i trokutaste.
3. Borre (850 – 950)
Borre stil je dominirao Skandinavijom preko stoleca. Kompozicije su čvršće: životinjska tela popunjavaju skoro ceo dostupan prostor, tako da ostaje samo malo pozadine. Tipična je "lančana ogrlica" (pleteni prsten), sastavljena od isprepletenih krugova sa poprečnim šipkama.
4. Jelling (900 – 975)
Ovaj stil čini most između Borre i Mammen stila. Životinjske figure su ovde uvek prikazane u profilu, često u elegantnom S-obliku sa čuperkom u vratu i spiralom kod kuka.
5. Mammen (950 – 1025)
Nazvan prema ceremonijskoj sekiri iz Mammena. Ovde vidimo evoluciju prema realističnijim životinjama (pticama, zmijama) koje su bolje proporcionalne. Botanički motivi, kao loze i listovi, postaju u ovom periodu samostalan dekorativni element.
6. Ringerike (1000 – 1075)
Ringerike stil gradi na Mammenu, ali je čvršći i simetrističniji. Životinjska tela su vitkija i manje često su "popunjena". Biljni ukrasi preuzimaju primat i postavljaju se prema strogim simetričnim pravilima za dinamičan efekat.
7. Urnes (1050 – 1125)
Poslednja faza vikingske umetnosti, nazvana prema Urnes štapnoj crkvi. Ovaj stil se odlikuje gracioznim, vitkim životinjama (često zmijama ili četveronoženima) koje su u otvorenim kompozicijama i fluidnim petljama isprepletene jedna s drugom. Ovo označava prelaz ka romaničkim uticajima i kraj tradicionalne tradicije runskih kamenova.
Zašto su ovi stilovi važni za danas
Proučavanje ovih stilova nam ne samo daje uvid u umetničke veštine Vikinga, već pomaže i u razumevanju njihove društvene strukture i verske iskustva. Za ljubitelje re-enactment-a i živuće istorije, ovi stilovi čine bitnu vodilju. Pošto su stilovi vezani za vremenske periode, preko dekoracije na nakitu ili praktičnom predmetu često možeš tačno videti iz kojeg "vremenskog duha" dolazi.
Vikingska umetnost je bila jezik bez reči. Bilo je to izražavanje naroda koji je živeo u patchworku plemena, ali povezani su zajedničkom tradicijom oblika, zanata i dubokog poštovanja prema kosmičkom redu.
Unutrašnje veze
- Animirani Metal i Govorivo Drvo: Personifikacija Vikingskih Predmeta
- Točak Sunca: Simbolika Vikingskih Točak-Nakita
- Evolucija Broša sa Schildom: Od Rukodelstva do Masovne Proizvodnje
Izvori
- Graham-Campbell, J. (2013). Viking Art. Thames & Hudson.
- Fuglesang, S. H. (1980). Some Aspects of the Ringerike Style. Odense.
- Wilson, D. M., & Klindt-Jensen, O. (1966). Viking Art. George Allen & Unwin.
